You are here

Jačanje kapaciteta naučno-tehnoloških parkova i biznis inkubatora

19/02/2015

Dvodnevni okrugli sto „Jačanje kapaciteta naučno-tehnoloških parkova, biznis inkubatora i drugih organizacija u cilju podrške inovacijama i transferu znanja između privrede i univerziteta u Crnoj Gori“, održan je u Privrednoj komori 19. i 20. februara 2015. godine.

Događaj je rezultat saradnje Univerziteta Crne Gore i Komore u okviru TEMPUS WBCInno projekta, koji se realizuje u konzorcijumu od 16 partnera iz Velike Britanije, Njemačke, Austrije, Španije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Riječ je o pet EU institucija, pet WBC univerziteta, pet biznis inkubatora i jednom preduzeću.

Učesnici su imali priliku da saznaju više o upravljanju i zaštiti intelektualne svojine, jačanju kapaciteta za finansiranje inovacija i istraživanja, metodama za kreativno rešavanje problema u procesu inovacija, trendovima u razvoju biznis inkubatora i naučno-tehnoloških parkova u Evropi i širom svijeta, kao i o trenutnom stanju ovih organizacija u regionu. Bilo je riječi i o strateškog razvojnom planu za poslovne inkubatore i naučno-tehnološke parkove u regionu zapadnog Balkana, koji je razvijen na WBCInno projektu, sa posebnim osvrtom na predloženih deset strateških mjera. Predstavljen je i strateški dokument „Regionalna univerzitetska inovativna platforma u regionu zapadnog Balkana“, i softverski alat za upravljanje inovacijama.

Rukovodilac sektora za edukaciju Privredne komore dr Mladen Perazić kazao je da su prioriteti privrede u odnosu na obrazovanje stvaranje ljudskih resursa za budućnost u kojoj će mjesto zauzeti ekonomija znanja, informatičko društvo i evropsko tržište.

- Moramo biti svjesni da je nauka investicija u budućnost. Konkurentnost zemlje mjeri se sposobnošću da proizvodi stručnu radnu snagu. Crna Gora pred sobom ima veliki posao a male resurse. Pored nedostatka novca i adekvatne infrastrukture, veliki izazov predstavlja i odnos našeg društva prema obrazovanju. Potreban je drugačiji pristup kreativnosti i inovacijama. Razvoj novih tehnologija kreće iz akademskog okruženja i istraživačkih laboratorija. Ako unaprijedimo nastavne programe da se više fokusiraju na razvoj kreativnosti, na dobrom smo putu da odgovorimo na buduće izazove izrazito promjenljivog ekonomskog, ekološkog i socijalnog okruženja – rekao je Perazić.

On je dodao da je Univerzitet Crne Gore Komori pouzdan i nezamjenljiv partner u zahtjevu da se ukaže na potrebu za institucionalizovanom naučnom komunikacijom, kroz različite interaktivne modele direktne komunikacije, koji će probuditi veće interesovanje privrede za nauku i inspirisati mlade ljude da se opredijele za put znanja i karijere u nauci.

Dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Sreten Savićević ocijenio je da je projekat od izuzetnog značaja za Univerzitet Crne Gore i privredno okruženje te da predstavlja doprinos razvoju odnosa ove dvije institucije.

Projekat Modernizacija univerziteta zemalja zapadnog Balkana kroz jačanje struktura i usluga za transfer znanja, istraživanje i inovacije (WBCInno) predstavio je prof. dr Mileta Janjić, koordinator za Univerzitet Crne Gore. Riječ je o projektu koji se realizuje od 15. oktobra 2012. do 14. oktobra ove godine, vrijednom 766.094 eura.

- Cilj je da se univerziteti transformišu od čisto predavačkih ka jakim istraživačkim organizacijama koje podstiču i podržavaju preduzetničke i inovativne poduhvate, te razviti Regionalnu univerzitetsku inovativnu platformu podržanu kolaborativnim softverskim alatom za upravljanje inovacijama da se identifikuju i podrže ideje univerzitetskih istraživača i studenata i potpomogne transfer znanja i komercijalizacija istraživačkih rezultata – rekao je Janjić.

O Regionalnoj univerzitetskoj inovacionoj platformi (UIP) govorio je dr Mark Jones sa Univerziteta Brajton.

- Četiri ključna cilja UIP-a su komercijalizacija rezultata istraživanja i njihova transformacija u inovacije, zatim razvijanje saradnje između univerziteta i preduzeća, ohrabrivanje studenata/istraživača da uspostave start-up i spin-off biznise i jačanje kapaciteta univerziteta za podršku razvoju biznis inkubatora i naučno-tehnoloških parkova – objasnio je Jones.

Međunarodna vidljivost i umrežavanje između biznis inkubatora i univerziteta na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou tema je predavanja koje je održao Mario Fallast sa Univerziteta za tehnologiju iz Graca.

Regina Grussenmeyer, sa Univerziteta za tehnologiju u Hamburgu, govorila je o unapređenju organizacionih i finansijskih okvira za biznis inkubatore i naučno-tehnološke parkove i programa usluga za korisnike.

O uspostavljanju kreativnog i pregovaračkog okvira sa školama i univerzitetima prezentaciju je imala Ines Marković iz Bečkog centra za društvene inovacije.

Denise Galvin, Naučni park Univerziteta Alikante govorila je o dodatnim uslugama i vrijednostima biznis inkubacije, dok je kreiranje mehanizama i strukture za visoko tehnološke inovacije u biznis inkubatorima i naučno-tehnološkim parkovima u saradnji sa univerzitetima bila tema prezentacije Jelene Jevtović, sa Univerziteta u Kragujevcu.

Predstavnica Privredne komore Crne Gore Marga Koković je drugog dana okruglog stola govorila o saradnji privrede i obrazovnog sistema u našoj zemlji.

Ocijenila je da je za Crnu Goru, koja vodi pregovore o pridruživanju EU, izuzetno je važno da uloži dodatne napore radi održavanja kontinuiteta aktivnosti na uspostavljanju kvalitetnog sistema obrazovanja i zapošljavanja, kao i Nacionalnog okvira kvalifikacija, jer će to biti osnov za prepoznatljivost kvaliteta radne snage i njenu pokretljivost, ne samo u okviru Crne Gore nego i u EU.

Uprkos nedostatku eksplicitnih podsticaja i tradicije saradnje, Crna Gora je u poslednjoj dekadi lansirala širok spektar oblika parterstva obrazovanja i biznisa. Veliki dio njih bio je inspirisan razvojima politika EU i iskustvima zemalja članica EU i podržan sredstvima EU.

U budućem periodu bi trebalo sprovoditi aktivnosti u cilju uspostavljavanja bolje koordinacije na području istraživanja i razvoja, sprovođenja aktivnosti na podizanje svijesti kod poslodavaca i menadžera u kompanijama, uvođenju vještine za razvoj ljudskih resursa u visokoškolske programe obuke, jačanju veze privrednog sektora i obrazovnog sistema. Poreskom politikom potrebno je stimulisati organizacije i kompanije koje ulažu u obrazovanje i razvoj ljudskih resursa. Potrebni su i podsticaji za lokalne zajednice da u saradnji sa poslodavcima učestvuju u pripremi godišnjih planova obrazovanja odraslih.

- Utičući na izgradnju savremenog obrazovnog sistema i na razvoj ljudskih resursa u zemlji utičemo na bolju budućnost – zaključila je Koković.

Velibor Bošković iz Biznis inkubatora Podgorica govorio je o razvoju naučno-tehnološkog parka u Crnoj Gori, dok je o razvoju kancelarije za transfer tehnologija na Ekonomskom fakultetu govorio predstavnik te institucije Radivoje Drobnjak. Redovni profesor i šef katedre za telekomunikacije i obradu signala na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Prof. dr Vojin Šenk, održao je prezentaciju na temu Kreativno rješavanje problema i predstavio Naučno- tehnološki park u Novom Sadu.

Jačanje kapaciteta za finansiranje inovacija i istraživanja bilo je tema prezentacije Milana Radovanovića sa Univerziteta u Novom Sadu, dok je Dušanka Perović iz Zavoda za intelektualnu svojinu Crne Gore govorila o razvoju intelektualne svojine kod nas, kao i o nacionalnom postupku zaštite patenata. Đorđe Ćelić, Poslovni inkubator Novi Sad, predstavio je prednosti biznis inkubacije za start-up preduzeća, kao i mapu puta za start-up.

Asics shoes | adidas Yeezy Boost 700 , Ietp